Još za vreme vladavine Vladislava došlo je do velikih najezda mongolsko-tatarskih plemena. Tatari su opustošili veći deo Ugarske i balkanskih zemalja i doprli sve do Jadranskog mora. Povukli su se u pravcu Crnog mora i opustošeli Bugarsku, kada gine bugarski car Jovan Asen II. Tada Vladislav gubi podršku svog tasta i biva zbačen sa prestola od strane svog najmlađeg brata Uroša, kome podršku daje mlada srpska vlastela.
Kralj Stefan Uroš I je uspeo da očuva tekovine Nemanjinih osvajanja, ali je sve više imao problema sa Ugarskom koja je sve intezivnije uspostavljala svoje vizije u pravcu Balkana.
Radi odbrane granica i jačeg uticaja u pravcu balkanskih zemalja, Ugarska je obrazovala dve nove vojno-administrativne oblasti: Mačvansku i Kučevsko-Braničevsku banovinu.
Kralj Stefan Uroš je 1268.g. pošao u veliki pohod na Ugarsku, ali je pretrpeo poraz i bio zarobljen. Međutim, nađeno je rešenje po kome su Mađari oženili Uroševog starijeg sina sa ugarskom princezom i dodelili mu kao miraz Mačvansku i Kučevsko-Braničevsku banovinu, s’tim što je Uroš imao obavezu da Dragutinu dodeli titulu mladog kralja i da mu da na upravu oblasti severne Srbije. Time je Ugraska želela da podeli Srbiju i tako je lakše pripoji sebi. Uroš je pristao na to, ali nije ispunio odredbe ugovora, tako što nije dozvolio cepanje Srbije i izbegavao da Dragutinu dozvoli samostalnu vlast.
Kralj Uroš je prvi srpski vladar koji je u Srbiji oživeo rudarstvo. On je u Srbiju doveo Sase koji su podizali naseobine uz rudarska okna: Trepča, Novo brdo, Rudnik, Kopaonik, Brskovo i dr. U rudarska naselja se sliva veliki broj življa, pa su tako nastali i novi srednjovekovni gradovi. Uz oživljavanje topioničarske delatnosti, razvijaju se i zanatstvo i privreda. Trgovačke veze sa Srbijom održavali su dubrovački i mletački trgovci. Sa ječanjem rudarstva ojačale su i finansije srpskih vladara, jer se novac tada kovao u sopstvenim kovnicama. Samim tim, postajali su sve nezavisniji od lokalnih gospodara i feudalaca.
Mladi kralj Dragutin sve intezivnije traži da mu Uroš dodeli obećanu teritoriju. Međutim, kralj Uroš nije želeo da cepa državu, pa je Dragutin uz pomoć plemena Kumana i Ugarske uspeo da zbaci oca sa prestola i postane srpski kralj (1276-1282). Vladao je pet godina i svojoj majci carici Jeleni Anžujskoj je dodelio Zetu na upravu. Nije vladao dugo. Prilikom jednog lova u Jelaču, mestu Deževi, nedaleko od Novog Pazara, Dragutin je pao sa konja i polomio nogu. Ovo je iskoristio Milutin i proglasio se kraljem, ali uz obavezu da ga posle Dragutinove smrti nasledi najstariji Dragutiniv sin Vladislav. Milutin je pristao i zavladao.
Нема коментара:
Постави коментар