Malo je podataka o Srbima i njihovom razvojnom putu. Zna se da je njihov plemenski savez obrazovan tek krajem VIII veka, što će biti korak za stvaranje prve rano-feudalne države.
Opširnije podatke o Srbima daje vizantijski car i istoričar Konstantin VII koji je živeo u X veku. U svom delu o upravljanju državom „De administrando imperio“, prati Srbe od doseljavanja do svog vremena, i kaže: „Srbija je obuhvatala planinske predele oko Lima, gornjeg toka Drine, Ibra i Yapadne Morave, područje Sore i Usore u gornjem toku reke Bosne, kao i primorske krajeve Travuniju sa konavlima (od Boke Kotorske do Dubrovnika), Zahumlje (između Dubrovnika i Neretve) i Paganiju (između Neretve i Cetine), kao i ostrva Korčulu, Brač, Mljet i Lastovo“.
Na prostoru Balkana vodile su se stalne borbe oko prevlasti između Srba, Bugara i Vizantinaca.
Bugarska rano-feudalna država formirana je između planine Balkana i Dunava početkom IX veka. Intezivno se širila u pravcu sever-zapad, i to, u pravcu severne Srbije, tj. Braničeva i Beograda i dela Srema, kao i u pravcu Slavonije. Na jugu se širila u pravcu Makedonije.
Bugarski kan Presijam napao je Srbiju početkom IX veka kada je vladao knez Vlastimir. Međutim, pretrpeo je poraz. Njegov naslednik Boris u drugoj polovini IX veka takođe je napao Srbiju u kojoj su vladali Vlastimirovi sinovi Multimir, Stroimir i Bojnik. Oni su zarobili Borisovog sina sa 12 velikih boljara. Od tada jača uloga Srbije na centralnom Balkanu. Međutim, u samoj Srbiji dolazi do sukoba među braćom. Multimir je proterao svoju braću i zavladao (860-890). Jako je malo istorijskih izvora o ovom periodu, ali se zna da je Multimir oko 891.g. bio proteran iz Srbije od strane Gojnikovog sina Petra Gojnikovića iz Hrvatske. Petar se održao na vlasti oko 25 godina uz pomoć Vizantije. Istovremeno dolazi do izdvajanja pojedinih kneževa, pa se u Zahumlju osamostalio knez Mihajlo Višević koji je uživao podršku Bugara.
Početkom X veka, započeli su novi sukobi između Srba i Bugara, naročito kada je bugarski presto zauzeo Simeon Bugarski. On je zarobio Petra Gojnikovića i za novog kneza postavio Pavla Branovića. Međutim, kada je on otkazao poslušnost i počeo da se osamostaljuje uz pomoć Vizantije, Simeon ga je proterao i na njegovo mesto doveo Zaharija Prvosavljevića. I on je otkazao poslušnost, pa je Simeon 924.g. razorio Srbiju i pripojio je Bugarskoj. Posle smrti Simeona 927.g. Bugarska naglo slabi, a jedan od članova srpske dinastije iz Bugarske Časlav Klonimirović, prebegao je u Srbiju i obovio je. Zna se da je poginuo u borbi sa Mađarima 950.g. Nakon njegove smrti Srbija gubi rani uticaj. Izdvaja se Bosna, a Srbiji će vlast nametnuti Vizantija sve do smrti cara Vasilija II 1025.g. Tada se Raška i Duklja oslobađaju vizantijske vlasti.
Od kraja XI veka centar Srbije i glavni otpor Vizantiji prenosi se u Rašku. Vladari Raške sve više prodiru u plodne oblasti Kosova i Metohije, Južne Morave i Vardara. Rimljani i Vizantici vode stalne sukobe oko prevlasti na balkanskom poluostrvu. Zato će Ugarska sve češće nuditi podršku Srbiji.
Međutim, od polovine XII vekakada na srpski presto dolazi Stefan Nemanja, koji je stvorio srpsku-srednjovekovnu državu i uistoričio dinastiju koja će vladati 2 veka, biće promenjena politička karta Balkana, kao i cele jugoistočne Evrope.
Нема коментара:
Постави коментар