KINESKI ZID

Kineski zid je najveća građevina na svetu. Proteže se od stepa srednje Azije do Žutog mora, dužinom 2.450 kilometara, visinom od 10 do 16 metara, širinom od 8 metara, predstavlja najduži zid na svetu i najveći odbrambeni objekat.

Početak gradnje Kineskog zida vezuje se za Ćin š’ Huanga, koji je započeo njegovu izgradnju da bi zaštitio zemlju od upada varvarskih plemena – nomada.

Građen je od zemlje, kamena i cigle, a njegova gradnja trajala je sa prekidima u izgradnji i rušenjima do XVII veka.

Duž celog zida, u pravilnim razmacima, podižu se stražarnice, a po vrhu se pruža staza široka 4.5 metara.

Veliki kineski zid je svedočanstvo znanja, upornosti i umeća najmnogoljudnijeg naroda sveta.

Danas je Kineski zid najveća turistička atrakcija Kine. Turisti iz celog sveta rangiraju Kineski zid na sam vrh najinteresantnijih turističkih destinacija. Po osnivanju Narodne Republike Kine preduzete su neophodne mere zaštite Kineskog zida od daljeg propadanja. Zid je stavljen pod zaštitu države 1961. Godine.

1987. godine Kineski zid je uvršćen u spisak svetske baštine pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Legenda kaže da je za vreme vladavine prvog imperatora iz dinastije Ćin, žena po imenu Meng je bila uzbuđena, jer se njen muž nije vratio kući ni posle tri godine od mobilisanja za gradnju velikog zida. Meng je odlučila da ga pronađe i da mu odnese novu odeću. Pretrpela je neizrecive muke tražeći ga dok nije stigla do prelaza Šang-hai, gde je zapala u neutešnu tugu kad je saznala da je njen dragi umro iscrpljen teškim radom, a da su njegovi ostaci ugrađeni u Kineski zid. Njene suze su srušile veliki zid u dužini od 400 kilometara i ona je našla muževljeve pogrebne ostatke. Legenda govori o teškom prisilnom radu tokom nekoliko hiljada godina i ljudskim patnjama.