SEDAM SVETSKIH ČUDA NOVOG SVETA

Sedam svetskih čuda novog sveta ili novih sedam svetskih čuda je međunarodno takmičenje održano 2007. godine na inicijativu Bernarda Vebera, osnivača „Nove otvorene svetske korporacije“ (New Open World Corporation), koja je ujedno i organizovala ovaj događaj.

Na ovom takmičenju sum ogle da učestvuju građevine nastale od početka sveta i završene 2000. godine, uz uslov da i danas postoje id a su u očuvanom stanju. Svako ko je želeo mogao je da glasa putem telefona, email-a ili sms poruke, ili preko web sajta organizatora ovog događaja. Praktično je bilo moguće da jedna te ista osoba glasa neograničen broj puta, jedini uslov je bio da svaki put glasa sa druge email adrese ili da pošalje sms sa drugog mobilnog telefona.

Proglašenje pobednika se održalo u Portugalu u Lisabonu 7. jula 2007. godine . Red po kojem su pobednici bili objavljivani je, prema organizatorima, nesumičan, i nema veze sa brojem glasova koje je svako od njih dobio.

1. Kineski zid, Kina

2. Drevni grad Petra, Jordan

3. Hristos Spasitelj, Rio de Žaneiro, Brazil

4. Maču Pikču, Kusko, Peru

5. Čičen Ica, Jukatan, Meksiko

6. Koloseum, Rim, Italija

7. Tadž Mahal, Agra, Indija

8. Akropolj, Atina, Grčka

9. Alambra, Granada, Španija

10. Angkor, Kambodža

11. Nojšvanštajn, Bavarska, Nemačka

12. Kip Slobode, Njujork, SAD

13. Kijomicu-dera, Kjoto, Japan

14. Uskršnja ostrva, Čile

15. Sidnejska opera, Sidnej, Australija

16. Piramide u Gizi, Egipat

17. Crkva Sv. Vasilija, Kremlj, Moskva, Rusija

18. Sveta Sofija, Istambul, Turska

19. Stounhendž, Velika Britanija

20. Timbuktu, Mali

21. Ajfelova kula, Pariz, Francuska

22. Ahenska katedrala, Nemačka

23. Sagrada familija, Španija

24. Versaj, Francuska

25. Toranj u Pizi, Italija

26. Teotivakan, Meksiko

27. Džamija u Kordobi, Španija

28. Duždeva palata u Veneciji, Italija

29. Plava džamija, Turska

30. Palata Potala, Tibet

KINESKI ZID

Kineski zid je najveća građevina na svetu. Proteže se od stepa srednje Azije do Žutog mora, dužinom 2.450 kilometara, visinom od 10 do 16 metara, širinom od 8 metara, predstavlja najduži zid na svetu i najveći odbrambeni objekat.

Početak gradnje Kineskog zida vezuje se za Ćin š’ Huanga, koji je započeo njegovu izgradnju da bi zaštitio zemlju od upada varvarskih plemena – nomada.

Građen je od zemlje, kamena i cigle, a njegova gradnja trajala je sa prekidima u izgradnji i rušenjima do XVII veka.

Duž celog zida, u pravilnim razmacima, podižu se stražarnice, a po vrhu se pruža staza široka 4.5 metara.

Veliki kineski zid je svedočanstvo znanja, upornosti i umeća najmnogoljudnijeg naroda sveta.

Danas je Kineski zid najveća turistička atrakcija Kine. Turisti iz celog sveta rangiraju Kineski zid na sam vrh najinteresantnijih turističkih destinacija. Po osnivanju Narodne Republike Kine preduzete su neophodne mere zaštite Kineskog zida od daljeg propadanja. Zid je stavljen pod zaštitu države 1961. Godine.

1987. godine Kineski zid je uvršćen u spisak svetske baštine pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Legenda kaže da je za vreme vladavine prvog imperatora iz dinastije Ćin, žena po imenu Meng je bila uzbuđena, jer se njen muž nije vratio kući ni posle tri godine od mobilisanja za gradnju velikog zida. Meng je odlučila da ga pronađe i da mu odnese novu odeću. Pretrpela je neizrecive muke tražeći ga dok nije stigla do prelaza Šang-hai, gde je zapala u neutešnu tugu kad je saznala da je njen dragi umro iscrpljen teškim radom, a da su njegovi ostaci ugrađeni u Kineski zid. Njene suze su srušile veliki zid u dužini od 400 kilometara i ona je našla muževljeve pogrebne ostatke. Legenda govori o teškom prisilnom radu tokom nekoliko hiljada godina i ljudskim patnjama.

PETRA

Petra se nalazi u današnjem Jordanu. Nekada je bila glavni grad arapskog kraljevstva. Grad je poznat po vodenim tunelima i kamenim strukturama uklesanim u stenu. Zapadnom svetu otkriven je tek 1812. nakon što ga je pronašao švajcarski istraživač Johan Ludvig Burhardt. Nalazi se na UNESKO-vom popisu svetske baštine.

Petra je drevni grad koji je svoju najveću slavu doživeo u prvom veku nove ere kada su njome vladali Rimljani koji su je smatrali tampon državom protiv Parta. Grad je sa tri strane istoka, zapada i juga bio neosvojiv. Usečen u stenu bio je sa svih strana opkoljen strmim liticama i u njega se ulazilo kroz krivudav i uzan tesnac. Grad je bio jedino mesto između Jordana i Centralne Arabije gde ne samo da je vode bilo u izobilju nego je ona svojom bistrinom uvek mamila. Ovde su karavani iz Južne Arabije dobijali sveže zaprege deva i novih goniča. Tako su Nabatejci stvorili važnu kariku u lancu trgovine od koje je južna Arabija živela.

U toku prva dva veka nove ere pomorki put ka Indiji je postajao sve poznatiji, karavani su sve više skretali na sever ka Palmiri i Petra je tada počela da gubi svoj značaj. 105. godina n.e. bila je kobna za Petru kada joj je Rim pod Trajanovom upravom ukinuo njene privilegije ona je ostala skoro bez istorije.

HRISTOS SPASITELJ

Hristos Spasitelj je skulptura koja se nalazi na brdu Korkovadu, pored Rio de Žaneira u Brazilu, i predstavlja Isusa Hrista. Nalazi se na 709 metara nadmorske visine. Skulptura je visoka 38 metara, od čega je samo 8 metara postolje. Radovi su trajali 5 godina, a svečano je otvoren 12. oktobra 1931. godine.

Ideja o gradnji religioznog spomenika se prvi put pojavila 1859. godine. Predlog su dali otac Pedro Marija Bos i princeza Izabela. Ideja je opet uzeta u razmatranje 1921. godine, kada se približavala stogodišnjica nezavisnosti.

Prvi kamen temeljac je postavljen 4. aprila 1922. godine, dok su radovi počeli 1926.g. Među mnogima koji su učestvovali u izgradnji ovog spomenika, mogu se pomenuti Eitor da Silva Kosta - autor projekta, umetnik Karlos Osfald – autor konačnog dizajna spomenika i francuski vajar Pol Landovski – izvršilac radova.